Masovni protesti u Srbiji — izazovi i mogućnosti za Vučića

Trenutni protesti u Srbiji protiv predsednika Aleksandra Vučića podstaknuti su od strane nekoliko ključnih faktora. Počelo je nakon tragičnog incidenta u novembru 2024. godine, kada se srušila betonska nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, pri čemu je poginulo 15 ljudi. Mnogi Srbi pripisuju ovu katastrofu široko rasprostranjenoj korupciji vlade, nemaru i nepoštovanju propisa o bezbednosti gradnje. Demonstranti zahtevaju odgovornost od onih koji su odgovorni za tragediju i transparentnost delovanja vlade.

Samo po sebi, urušavanje betonske nadstrešnice ne bi izazvalo tako rasprostranjene proteste da nije bilo prodorne korupcije, koja je podstakla širi pokret protiv korupcije. Demonstranti osporavaju Vučićevu vladu zbog njenog bavljenja korupcijom, optužbi za izborne prevare i manipulacije medijima i državnim institucijama, što odražava veliko nezadovoljstvo njegovim vođstvom i dominacijom njegove stranke nad političkim pejzažom.

Preti li Vučiću gubitak vlasti?
Protesti predstavljaju najznačajniji izazov Vučićevom autoritetu za 13 godina na vlasti. Međutim, uprkos pritiscima, Vučić ne pokazuje znake da se povlači. Iako je priznao žalbe demonstranata, ostao je veran svojoj autoritarnoj prirodi; nije popustio i umesto toga je podigao ulog hapšenjem demonstranata koji su učestvovali u mirnim protestima. Reporteri bez granica (RSF) objavili su da je tokom 12 nedelja protesta protiv korupcije najmanje 12 novinara napadnuto od strane policije i pristalica predsednika Vučića, što je grubo kršenje novinarskih prava.

Opozicija se zalaže za prelaznu vladu koja bi nadgledala nove izbore, ali je Vučić tu ideju odbacio. Vučićeva kontrola medija otežava opozicionim snagama da postanu privlačni; tako je pribegavanje masovnim protestima postalo jedino održivo sredstvo za izražavanje gneva javnosti. Dok je Vučić suočen sa značajnim pritiskom i uprkos kontinuiranim protestima i rastućem nezadovoljstvu javnosti, njegova vlast ostaje jaka zbog njegove kontrole nad ključnim institucijama i medijima i dobrih radnih odnosa sa četiri najznačajnije globalne sile. Iako bi se njegov politički položaj mogao narušiti, on je još uvek daleko od razmišljanja o odustajanju od vlasti.

Vučićev ostanak na vlasi
Jedan od glavnih stubova koji Vučiću omogućava da zadrži vlast je ekonomski rast Srbije, koji održiv zbog više faktora. Srbija privlači značajna strana ulaganja zahvaljujući politici pogodnoj za poslovanje i kvalifikovanoj radnoj snazi, koja podstiče ekonomski rast u različitim sektorima, uključujući automobilsku, IT, nekretnine i infrastrukturu. Kao rezultat toga, Srbija doživljava pad inflacije, značajne devizne rezerve, stabilnu domaću potražnju, rast prihoda, diversifikovanu ekonomiju i vladine investicije u projekte kao što je Expo 2027.

Uživa snažnu podršku svoje baze i vešto koristi nacionalizam da skrene pažnju sa problema. Štaviše, on podržava uticajne elite i neke opozicione ličnosti. On ne beži od upotrebe autoritarne taktike – upotrebe sile i zastrašivanja – da obezbedi vlast.

Ruska podrška
Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je podršku Vučiću usred trenutnih protesta u Srbiji. U nedavnom telefonskom razgovoru sa Vučićem, Putin je potvrdio podršku Rusije vlastima Srbije i poručio da Rusija dobro razume situaciju i da će nastaviti da podržava legitimne vlasti u Srbiji.

Štaviše, Putin i Vučić su se dogovorili da dodatno jačaju strateško partnerstvo svojih zemalja, naglašavajući kulturne, istorijske, verske i duhovne veze. Oni su takođe razgovarali o praktičnoj saradnji, posebno u energetskom sektoru, kako je izvestio TASS 7. marta, uključujući obnavljanje gasnog sporazuma koji ističe 31. maja. Ova podrška Rusije je značajna za Vučića, jer pomaže u jačanju njegove pozicije na unutrašnjem planu, dok usmerava svoje odnose sa drugim velikim silama.

Reakcija Trampove administracije na nemire u Srbiji
Tramp tek treba da se javno izjasni o nemirima u Srbiji, ali imajući u vidu njegove trenutne postupke, uključujući kritike međunarodnih programa, koje je i Vučić osudio, verovatno je da Trampovo ćutanje po tom pitanju predstavlja znak prećutnog odobravanja. Iako je bivši specijalni izaslanik SAD-a za Balkan Ričard Grenel istakao važnost mirnih protesta i upozorio na podrivanje vladavine prava, odgovor Trampove administracije je više u skladu sa Vučićevim narativom nego sa zahtevima demonstranata.

Tramp, koji se ponosi rešavanjem problema koje niko od njegovih prethodnika nije mogao da reši, je u poziciji da utiče na Vučićev pristup rešavanju žalbi demonstranata. Da bi podstakao Vučića, Tramp bi mogao da poveća finansijsku podršku SAD-a Srbiji. SAD su preko USAID-a obezbedile Srbiji skoro milijardu dolara u poslednje 23 godine. Pored toga, SAD su uključene u ekonomski razvoj, uključujući humanitarne projekte, izgradnju škola i promovisanje poslovnih odnosa, a američka mornarica se takođe obraća kompanijama o građevinskim projektima u Srbiji koje predvode Amerikanci. Naravno, Tramp će dati podršku Vučiću i ohrabriti ga da mirno uguši protest, ako ni zbog čega drugog, onda zato što želi da preuzme zasluge za bilo kakav pozitivan razvoj događaja.

Ključna uloga EU u ublažavanju javnih nemira u Srbiji
U svetlu želje Srbije da se integriše u EU i rastućih ekonomskih veza između EU i Srbije, EU može da igra suštinsku ulogu u posredovanju u protestima. EU bi trebalo da preduzme nekoliko mera kako bi ubedila ili pritisnula Vučića da ublaži svoj pristup rešavanju protesta i pristane da odgovori na žalbe javnosti.

EU treba da istakne važnost demokratskih principa, kao što su sloboda okupljanja i vladavina prava, koji su temelj integracije u EU, apelujući na Vučića da tretira zahteve demonstranata i obezbedi mirno rešavanje nemira. EU bi takođe trebalo da podstakne reforme u oblasti nezavisnosti pravosuđa i slobode medija i da ohrabri vladu da poboljša svoje stanje u oblasti ljudskih prava.

EU takođe treba da angažuje grupe civilnog društva i opozicione lidere kako bi bolje razumeli situaciju na terenu i podržali širok spektar glasova koji pozivaju na demokratske promene. EU može dalje da koristi svoju polugu da obezbedi nastavak reformi kao preduslov za dalje integracije Srbije.

EU želi da izvuče Srbiju iz ruske orbite tako što će značajno proširiti ekonomske veze. Beograd i Evropska unija potpisali su 19. jula 2024. sporazum o davanju pristupa EU sirovinama, posebno litijumu koji se kopa u Srbiji, za proizvodnju održivih sirovina i smanjenje njene zavisnosti od Kine. Nemački kancelar Šolc opisao je sporazum kao neophodan da bi Evropa „ostala suverena u svetu koji se menja…“ Krajem prošle godine Srbija je potpisala ugovor o kupovini mlaznih lovaca od Francuske, koje je Makron opisao kao „istorijski značajne“, i čak je u januaru otkazala ugovore za rusko oružje.

Bez obzira na odsustvo napretka u prošlosti i kontinuirane nemire, EU bi trebalo da nastavi da promoviše dijalog između Kosova i Srbije, iako je bio izazovan i suočio se sa brojnim preprekama, sa i dalje visokim tenzijama oko nezavisnosti Kosova i statusa etničkih Srba na Kosovu. U tom kontekstu, EU mora da balansira svoju želju za regionalnom stabilnošću sa potrebom da podstakne Vučića da preduzme demokratske reforme i podrži sveobuhvatni politički proces.

Neviđeni nemiri u Srbiji, koji bi mogli da destabilizuju druge balkanske države, predstavljaju priliku za EU ne samo da blisko sarađuje sa Vučićem, već i da izvrši pritisak na njega da se pozabavi žalbama javnosti i pokaže fleksibilnost u dijalogu sa Kosovom, što bi ojačalo veze EU i Srbije. I sam Vučić bi iz protesta koji je u toku mogao da osvoji čvršću domaću poziciju ako se pridržava preporuka EU, koje bi mu pomogle da unapredi proces integracije u Evropsku uniju koji traži.