Srbija Nikada Ne Može Preokrenuti Nezavisnost Kosova

Ispravljanje pogrešnog

Vreme je da Srbija prizna nezavisnost Kosova, ne samo zato što nema moć i sredstva kojima može da preokrene ono što je priznalo preko 100 zemalja, već zato što će Kosovo podneti svaku žrtvu da sačuva ono što je steklo u znoju i krvi. Predsednik Vučić treba da se stavi u kožu kosovskih Albanaca i da se zapita:

Zašto bi oni ikada predali svoju nezavisnost i slobodu zemlji koja ih je sistematski diskriminisala, zlostavljala i tretirala kao građane drugog reda koji nisu dostojni jednakosti pred zakonom?

Zašto bi potčinili sebe hirovima zemlje koja je vodila nemilosrdan rat i zasula pustoš i razaranja od kojih tek treba da se oporave?

Zašto bi izgubili svoju nezavisnost u zemlji koja je počinila užasne ratne zločine – pogubivši po kratkom postupku više od 10.000 nevinih dečaka i muškaraca, silovavši preko 20.000 devojaka i žena i nanevši neizreciv bol, agoniju i sramotu njihovim porodicama – od čega i dalje pate?

Zašto bi prepustili svoju nezavisnost zemlji koja još uvek odbija da otkrije mesta sahranjivanja skoro 2.000 nestalih muškaraca, žena i dece; zemlji kojoj nedostaje moralna hrabrost da prizna da je počinila ratne zločine koji su bili očigledni i jasni za sve ostale?

Zašto bi narod drugačije vere, kulturnog nasleđa, istorije i jezika pristao da se potčini zemlji sa kojom ima malo zajedničkih vrednosti i težnji?

Ova bolna osećanja prema Srbiji i neizbrisivi psihološki ožiljci koje je rat ostavio na svakog Kosovara samo su produbili njihovo odbacivanje Beograda. Ni Vučić ni bilo ko od njegovih naslednika nikada neće biti u poziciji da ublaže ove duboko usađene prepreke osim ako Srbija prizna nezavisnost Kosova i shvati da ne može da promeni ono što je postalo nepovratna realnost.

Neuspeh da se povuče priznanje
Tokom godina, uzastopne srpske vlade su krenule u kampanju da ubede mnoge zemlje da povuku svoje priznanje Kosova. Ovo je bio sumoran neuspeh. Dok je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije prošlog marta tvrdilo da je 18 zemalja ili u potpunosti povuklo priznanje ili da redefinišu svoje stavove o Kosovu, nekoliko od tih povlačenja priznanja je sporno, prema Balkan Insight, a one koje jesu povukle priznanja, uglavnom su male afričke i pacifičke države koje uživaju malo ili nemaju uopšte uticaja na međunarodnoj sceni, uključujući Surinam, Burundi i Papuu Novu Gvineju. Trenutno je Kosovo priznalo 115 zemalja, od kojih je poslednja Izrael.

Ne postoji vojna opcija
Predsednik Vučić veoma dobro zna da ne postoji vojna opcija koja bi primorala Kosovo da se odrekne nezavisnosti. Iako će se svaki kosovski Albanac boriti do poslednjeg daha da Srbiji negira takvu pobedu, NATO bi se odmah umešao i izvršio vazdušni napad kao što je to uradio u ratu 1998-1999. godine, koji je okončan posle 78-dnevne kampanje bombardovanja. Rat je takođe okončao užasnu i represivnu vladavinu predsednika Slobodana Miloševića nad tadašnjom jugoslovenskom pokrajinom. NATO nastavlja da garantuje nacionalnu bezbednost Kosova, a Vučić ne želi da testira posvećenost NATO-a.

Nesposobnost vršenja ekonomskog pritiska
Kosovo ne zavisi ekonomski od Srbije i stoga nijedna srpska vlada ne može sada ili bilo kada u budućnosti da izvrši ekonomski pritisak da prisili Kosovo. Kosovo može da uvozi bilo koje proizvode iz drugih zemalja, uključujući EU, Tursku, Kinu i mnoge druge. Budući tako, Kosovo čak može da uvede carine na robu uvezenu iz Srbije, kao što je to činilo u prošlosti. Dakle, nedostatak srpske ekonomske moći omogućava Kosovu da igra čvrstu igru bez rizika da oslabi svoju ekonomiju, kao što smo i ranije videli.

Lišavanje Kosova od EU integracija
Istina je da odbijanje Srbije da prizna Kosovo sprečava ovo poslednje da se pridruži EU, jer je integracija uslovljena okončanjem sukoba i postizanjem međusobnog priznanja – ali to takođe sprečava Srbiju da se pridruži EU. Kao rezultat toga, ruski predsednik Putin koristi priliku da namami Srbiju u rusku orbitu prodajom oružja, za šta su nužno potrebni ruski vojni treneri na tlu Srbije. Ironično, iako Vučić zna da budući rast i prosperitet Srbije zavisi od EU, on i dalje rizikuje nacionalni interes svoje zemlje odbijanjem da prizna nezavisnost Kosova. U međuvremenu, on se zarobljava u Putinovu mrežu, koji je odlučan da oslabi EU i spreči Srbiju da ikada postane država članica alijanse.

Vučić treba da se pogleda u ogledalo i da se zapita da li sada ili u bilo kom trenutku u budućnosti postoje izgledi da se Kosovo povrati kao srpska pokrajina. Da je iskren prema sebi, znao bi da takve mogućnosti nema. Vreme je da skupi moralnu hrabrost i pokaže državnički duh trasirajući novi put koji bi unapredio ptanje, kako njegove zemlje, tako i Kosova.

Postoji nekoliko mera koje Vučić može da preduzme pre priznavanja Kosova kako bi pripremio javnost da prihvati neizbežno:

1. da prekine javni narativ koji promoviše ideju da je Kosovo srpska pokrajina;
2. da formalno prekine kampanju ubeđivanja zemalja koje su priznale Kosovo da povuku svoje priznanje;
3. da započne proces normalizacije sa Kosovom u mnogim oblastima, uključujući trgovinu, kulturnu razmenu, slobodno kretanje roba i usluga, akademske razmene i verske diskusije između srpskih pravoslavnih sveštenika i imama, pored ostalih mera;
4. da sarađuje u potrazi za nestalim licima kako bi pružali konačni odgovor hiljadama porodice koje još uvek pate zbog gubitaka svojih najmilijih;
5. da pokrene i održava redovan kontakt između srpskih i kosovskih zvaničnika, počevši od pozivanja kosovskog premijera Kurtija u Beograd na razgovore.

Posle perioda od dve do tri godine pomirenja, Vučić ili njegov naslednik treba da slede primer Nemačke i priznaju ratne zločine kako bi omogućili nacionalno izlečenje oba naroda. Tek tada obe strane mogu da se pozabave drugim konfliktnim pitanjima, uglavnom stanjem Srba koji žive na Kosovu, distribucijom vode i granicama, sve dok se sve to radi u kontekstu nezavisnog Kosova koje će Srbija priznati.

Mnogi će reći da, koliko god ovaj argument bio uverljiv, Srbija ga nikada neće prihvatiti. Pa, ovo bi moglo biti tako za sada. Ali izazivam svakog Srbina da mi pokaže kako će se dinamika sukoba promeniti kako bi se unapredila nova realna alternativa koju Kosovo može da prihvati, osim priznavanja njegove nezavisnosti?

Vreme je da se okonča ovaj mučni sukob koji samo nepotrebno produbljuje raskol između dve zemlje. Umesto toga, trebalo bi da žive, rastu i napreduju kao dobri susedi u miru, omogućavajući sledećoj generaciji Srba i Kosovara da procvetaju zajedno i ostave za sobom ružno poglavlje iskustva svojih roditelja.