Erdoganova mizoginija prevazilazi njegovu moralnu dekadenciju

Erdoganova odluka da povuče Tursku iz Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, iz 2011. godine, je do sada najprezriviji zaokret koji je preduzeo protiv žena

Činiti pogrešno pravičnim

Teško je pronaći nešto prezrivije od iznenadne Erdoganove odluke da povuče Tursku iz Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Traktat, poznat kao Istambulska konvencija, finalizovan je u Istanbulu 2011. godine, ni manje ni više, i ima za cilj da zaštiti žrtve i ukine nekažnjivost počinilaca gnusnih dela protiv žena. Erdogan je bio domaćin potpisivanja sporazuma, što čini još apsurdnijom činjenicu da će se upravo on povući iz njega – prezriv potez koji nadmašuje samo njegova moralna nesolventnost. EU i SAD ne smeju dozvoliti da takva travestija opstane, koja će imati porazne i tragične posledice za skoro polovinu turskog stanovništva. One moraju direktno upozoriti Erdogana da je poništavanje turske ratifikacije Istambulske konvencije prosto neprihvatljivo i da će snositi ozbiljne posledice.

Za nekoga ko tvrdi da je reformator, Erdogan je voljno podlegao hirovima manjine fanatičnih islamističkih muškaraca, koji žene smatraju inferiornim ljudskim bićima, kojima je mesto kod kuće, služeći zadovoljstvu muškaraca koji još uvek žive u mračnom dobu. Umesto da se suprotstavi široko rasprostranjenom porodičnom nasilju u njegovoj zemlji, gde je 38 posto žena, koje su ikada bile udate, podvrgnuto nasilju od strane intimnog partnera i gde je prošle godine ubijeno 300 žena, Erdogan besramno odlučuje da napusti Konvenciju.

Direktor Amnesty International Turkey Ece Unver sa dubokom zabrinutošću primetio je da je „povlačenje iz Istambulske konvencije katastrofa za milione žena i dece koji žive u ovoj zemlji“. Erdoganovo povlačenje iz Konvencije nastavak je njegovog brutalnog divljanja i čistki protiv sopstvenog naroda. Posebno je od neuspelog vojnog puča 2016. godine (koji je možda on sam orkestrirao), sistematski kršio osnovna ljudska prava svog naroda i bezobzirno je marginalizovao svako protivljenje njegovim nacrtima da širi svoju islamističku doktrinu.

Šta više, Erdoganovo opozivanje traktata šalje jasnu poruku drugim tiranima da ženama sa imunitetom mogu da učine šta žele. U Turskoj više od 5.000 žena čami u zatvorima sa svojom decom (od kojih su 780 puke bebe) i podvrgavaju se zlostavljanju i čestim silovanjima od strane zatvorskih čuvara, ponekad da bi iznudili priznanje o muškom rođaku. Lezbejke i transrodne žene suočene su sa sveprisutnom diskriminacijom.

U Turskoj, gde se Erdogan obraća narodu u ime božanstva, žene i devojke se svakodnevno suočavaju sa rodno zasnovanim nasiljem, kao da Bog takva nerazumljiva dela sankcioniše. Ironija je u tome što Erdogan sebe smatra pobožnim muslimanom, dok zapravo uopšte ne brine o bolu koji zadaje drugima. Suprotan je onome što je Gandi rekao: „Religioznim zovem onoga ko razume patnju drugih“. Organizacija Zaustavićemo platformu za femicid (KCDP) izveštava da se od 2011. godine nasilje nad ženama učetvorostručilo, isključivo zbog njihovog pola.

Artwork by Sam Ben-Meir

Tragično, dok su Erdoganovi grubi postupci protiv žena neoprostivi, čini se da se muškarci u mnogim delovima sveta naslađuju zlostavljanjem žena kako bi zadovoljili svoj šovinizam, jer se čini da je viktimizacija žena jedini način da potvrde svoju muškost. U skoro 50 zemalja širom sveta, silovanje u braku nije inkriminisano i žene se suočavaju sa krivičnim gonjenjem zbog toga što su žrtve silovanja. Pobačaj je i dalje ilegalan u većini zemalja, sakaćenje ženskih genitalija i dalje je uobičajeno, a ubijanje časti i dalje je praksa u mnogim zemljama.

Prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja, većina ljudi koji globalno žive u siromaštvu su žene i manja je verovatnoća da će imati pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Amanda Klasing, v.d. ko-direktorke za ženska prava u Human Rights Watch-u, primetila je da „Izveštaji o porastu rodno zasnovanog nasilja prikrivaju veći rizik da će žene u senci ili na marginama društva trpeti nasilje bez pravnog leka ili će se povući ukoliko vlade ne reaguju brzo.“

Nije dovoljno da vlade širom sveta jednostavno usvajaju zakone koji jačaju zakonske okvire za zaštitu i osnaživanje žena i devojčica. Činjenice ukazuju na to da se zakoni ne sprovode; žene u Turskoj i drugde i dalje ubijaju, udaju ih kao decu i trguju njima terajući ih na prisilan rad i seksualno ropstvo.

Bajdenova (Biden) administracija je na svu sreću brzo radila na suzbijanju krivičnog nemara Trampove (Trump) administracije prema seksualnim i reproduktivnim pravima žena, pri čemu je državni sekretar Antoni Blinken (Antony Blinken) izjavio da su pristup kontracepciji i zaštiti reproduktivnog zdravlja za žene univerzalna, globalna ljudska prava koja se moraju nadgledati i koja Sjedinjene Države moraju podržati.

U tom smislu, predsednik Bajden i lideri EU trebalo bi da pozovu Erdogana da poništi ovu zastrašujuću odluku ili će pretrpeti ozbiljne ekonomske sankcije, biće mu uskraćena audijencija kod bilo kog zapadnog lidera, biće mu zabranjeno učešće u bilo kojim budućim NATO vežbama i biće izuzet iz obaveštajnog deljenja. Ovo bi, u kombinaciji sa Bajdenovim opozivanjem „globalnog pravila gega“ u januaru, trebalo da pošalje pozitivnu poruku ženama u Turskoj i širom sveta da se njihova prava priznaju i poštuju.

Pozdravljam Turkinje koje su se prošle nedelje izlile na ulice Istambula zbog njihove hrabrosti da protestuju protiv Erdoganovog prezirnog preokreta protiv žena u njegovoj zemlji. Svaki savestan muškarac i svaka savesna žena moraju podići glas kako bi osudili ovog nemilosrdnog diktatora koji pokušava da utvrdi svoju nesigurnu muškost negirajući ženska prava.