Korupcija, razlog zbog kojeg Balkan ne ulazi u EU

Alon Ben-Meir (Alon Ben-Meir) i Arbana Xharra (Arbana Džara)

Šest zemalja Zapadnog Balkana – Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Albanija su „zarobili“ korumpirani političari, povezani i sa organizovanim kriminalom. Ove činjenice su dokumentovane i raznim međunarodnim izveštajima, koji izazivaju veliku zabrinutost kod zvaničnika EU u vezi sa procesom daljeg proširenja.

Očekuje se da ove zemlje ispune socijalne i političke standarde, kao i standarde o ljudskim pravima, kao osnovni zahtev za integrisanje u EU. Međutim, EU je sve više zabrinuta da li zemlje na Balkanu mogu da ispune ove standarde, budući da je njihov društveni i politički život duboko prožet korupcijom.

Ipak, napori da se iskoreni korupcija ne treba da se zaustave, jer učlanjenje Balkana u EU služi geostrateškim interesima obeju strana.

Cornelia Abel (Kornelija Ejbel), stručnjak za Jugoistočnu Evropu iz Trasnparency International (Transpapresi Internašonal), izjavila je za Ballkan Insight (Balkan Insajt) da veza između političara i biznisa odnosno organizovanog kriminala u državama Balkana, „rizikuje, ili u nekim slučajevima obustavlja u velikoj meri vladavinu zakona i podelu vlasti.“ U međuvremenu je šefica za spoljnu politiku Evropske unije, Federica Mogherini (Federika Mogerini) konstantno zahtevala od lidera ovih država da urade više u borbi protiv korupcije, ali njen poziv do sada nije bio uspešan.

Lavdim Hamidi (Ljavdim Hamidi), glavni urednik dnevnog lista „Zëri“, koji je objavio nekoliko istražnih tekstova na Balkanu, kaže: „Zemlje na Balkanu bez sumnje su na vrhu liste najkorumpiranijih zemalja na svetu.“ Prema njegovom mišljenju, bogatstvo političara je usklađeno sa njihovim zvaničnim prihodima.

Indeks percepcije korupcije (2017) ističe da većina balkanskih zemalja je uradilo malo ili nije uradilo ništa u unapređenju borbe protiv korupcije. Novinari i aktivisti u ovim korumpiranim zemljama rizikuju svoj život svakoga dana tokom svojih napora da obelodane korumpirane lidere. Indeks nabraja 180 zemalja i teritorija prema percipiranim nivoima političke korupcije, od kojih je 1 najmanje korumpirana, a 180 najviše.

Od svih zemalja na Balkanu, Makedonija je najkorumpiranija, i ona je 107. Pre dva meseca, bivši makedonski premijer Nikola Gruevski je zatražio azil u Mađarskoj zbog skandala prisluškivanja koji je pušten u javnost, a za koji ga je sud našao krivim.

Xhemal Ahmeti (Džemalj Ahmeti) je stručnjak za politička pitanja na Balkanu i on kaže da su Makedonija i ostale zemlje na Balkanu korumpirane u istoj meri kao i Nigerija ili neka druga zemlja, u kojima se korupcija događa iza maske plemenskih, porodičnih, klanskih ili etničkih veza.

„Elite“ u ovim zemljama, kako kaže Ahmeti, „uvek su se trudile da ubede narod da su ʻpogrešno optužene za korupciju od zapadnjakaʼ.“ Dakle, posmatrači EU i međunarodni posmatrači u Makedoniji neće imati uspeha u borbi protiv korupcije bez njihovog direktnog uključenja u procese.

Kosovo je druga najkorumpiranija zemlja na Balkanu, na 85. mestu u poslednjem izveštaju Trasnparensi Internašonala. „Na Kosovu, gde je nezaposlenost dosegla alarmantnu šifru od 30%, političari su najbogatija klasa stanovništva u zemlji. Mnoge velike firme su se dosta proširile zahvaljujući podršci političara, koji dobijaju milione u zamenu za „njihove napore“, kaže Hamidi.

S druge strane, Jeton Zulfaj (Jeton Zuljfaj), koji je poslednje dve decenije proveo na Kosovu, usredsređujući se na strategiju protiv korupcije, kaže da kada je proglasilo nezavisnost 2008. godine, Kosovo je pružalo mnoge mogućnosti svojim političkim liderima da postanu izuzetno bogati. „Bez uzimanja u obzir gde su služili, izgleda da su svi imali mnogo veće koristi od samo njihovih plata. Visoki zvaničnici partija su postali toliko bogati da su imali pravo da zaposle lične vozače i telohranitelje, bez deklarisanja finansijskog izvora“, kaže Zuljfaj.

Prema indeksu korupcije, Albanija je sa 83. mesta pala na 91. Mali napredak je načinjen u tretiranju korupcije u javnom sektoru, ali još puno posla ostaje da se uradi, a posebno u vezi sa pravosudnom korupcijom. Gjergj Erebaja (Đerđ Erebaja), novinar iz Albanije kaže: „Pravosudni sistem, obuhvatajući tužioce i sudije, je pod velikim uticajem političke elite. Političari koriste neograničenu vlast države da ucenjuju glasače… Velike privatne firme, su u nekoj meri, produžetak političkog sistema.“

Bosna i Hercegovina nije imala napredak u borbi protiv korupcije u poslednjoj deceniji, i nalazi se na istom mestu kao i Albanija. U ovoj zemlji, korupcija na svim upravnim nivoima ostaje i dalje ozbiljna briga. Britanski ambasador u Bosni i Hercegovini Matt Field (Met Fild) je u decembru pisao o korupciji, izjavljujući sledeće:

„Poslednje troškove korupcije je teško izračunati, ali obuhvataju milione koji su potrošeni od korumpiranih vlada, iz ukradenih fondova i izgubljenih stranih investicija. I tu cenu uvek moraju da plate poreski obveznici, građani, koji ne dobijaju kvalitetne javne usluge koje plaćaju.

Zaničnica Trannsparesi Internašonal Kornelia Ejbel je prema BIRNU nazvala Srbiju primerom „sistema koji je zarobljen“, pominjući preterani uticaj njenog predsednika Aleksandra Vučića. „Srbija … postaje ključni primer pritiska na poziciju vlasti, a koji utiče na sve druge“, rekla je ona. Srbija je pala za pet mesta u Indeksu percepcije korupcije, sa 72. mesta 2016. godine na 77. mesto 2017. godine.

Antikorupcijski poslovni portal, koji je podržan od Evropske unije, piše: „Korupcija je jedan problem u Srbiji i rasprostranjenost mita prevazilazi regionalni prosek. Strane kompanije treba da budu svesne sukoba interesa unutar državnih institucija u Srbiji. Tužilački sistem, vađenje prirodnih resursa i pravosuđe su posebno podložni prevarama i prisvajanju.“

Crna Gora je takođe uradila malo ili nimalo u unapređenju borbe protiv korupcije i ostaje na 64. mestu. Stručnjaci iz Transparensi Internašonala su rekli da je sumnjivi „puč“ iz 2016. godine samo pokušao da „zaustavi napore protiv korupcije u nekoj meri“. Brisel često kritikuje Crnu Goru da ne čini dovoljno u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji traži konkretne rezultate u borbi protiv korupcije na visokom političkom nivou, kao jednog od glavnih uslova za zemlju da se pridruži EU.

Politička korupcija balkanskih zemalja zasigurno je jedna od ključnih prepreka koja dramatično usporava proces integrisanja u EU. Imajući u vidu da su zemlje na Balkanu ipak željne da se pridruže EU i da je EU zainteresovana da ih privuče u svoju orbitu i da ih distancira od Turske i Rusije, obe strane treba da preduzmu specifične mere kako bi tretirale problem korupcije.

EU je u jakoj poziciji da koristi svoj budžet kako bi pružala investicije, pozajmice i pristup evropskom tržištu, a tu Rusija i Turska ne mogu efektivno da se takmiče – međutim, oni se bez ičega trude da ih obuhvate u svoju sferu uticaja. U zamenu, Balkanu treba zatražiti da izvrši političke, ekonomske i socijalne reforme.

EU, takođe, treba da insistira i na većoj transparentnosti i odgovornosti, koja će ograničiti korupciju koju su rasprostranili izabrani zvaničnici. U tom cilju, EU treba ponovo da započne sprovođenje zakona i pravde, ne samo na Kosovu (koje samo što je završeno nakon deset godina), već u svim zemljama na Balkanu koje žele da postanu članice EU.

Civilna društva na celom Balkanu imaju bitnu ulogu koju treba da odigraju, protestujući i održavajući masovna okupljanja i zahtevajući da se okonča korupcija koja je inficirala sve vladine slojeve, obuhvatajući i pravosuđe, tamo gde treba da se sprovede zakon. Ukoliko vlade ovih balkanskih zemalja ne uspeju da preduzmu konkretne i odlučujuće korake u borbi protiv korupcije, javnost treba da koristi civilnu neubeđenost, što može obuhvatiti štrajkove radnika, studentske marševe i usporavanje od zaposlenih u vladi.

Tretiranje problema korupcije na Balkanu je ključno za geostrateške interese EU, kao i za buduće blagostanje njegovih građana unutar EU porodice. Ulazak Balkana u EU treba videti kao neophodan brak koji će osetno povećati njihovu kolektivnu bezbednost, a koji će u međuvremenu osetno povećati i kvalitet života i poštovanje ljudskih prava na celom Balkanu.